30/10/2015

Deset Stvari Koje Me Je Karcinom Dojke Naučio.


Često opasno po život iskustvo kao karcinom dojke prođe ali ostavi životne tragove.

     1. Dajte šansu ljudima. Biti otvorena sa porodicom kod mene je bio znak za njih da se umešaju. Ne, nisu dolazili kod mene kući da mi pomažu oko kućnih poslova (to je baš šteta), ali su održavali kontakt svakog meseca telefonom, internetom i povremenim posetama; Čak su učestvovali na trkama u pomoći prevencije raka dojke za mene i palili sveću za moje zdravlje. Tako, što sam namerno pokazivala svoja osećanja, oni su znali da pokažu svoja, bez ustručavanja i svima nam je to prijalo.
     
  2. ...Pogotovo vašoj deci. Moja deca su bila osam, deset, i četrnest kada mi je dijagnostiran kancer, i ja sam odlučila uključenje njih u moj problem od početka je bolje nego da guramo stvari pod tepih i kasnije stvorimo veće probleme. Najbolju stvar koju sam učinila jeste da uključim svoju sestru kao posrednika sa kim uvek mogu da porazgovaraju kako to nikada ne bi držali u sebi, na kraju nju su mogli da pitaju sve ono sto su se plašili da pitaju mene. Bili su sa mnom i tokom hemoterapije čisto da im  pokažem kako to nije tako strašno.
     
   3. Budite naspavani i odmorni, čak i prespavajte. Nakon par nedelja zombi izgleda i istog takvog osećanja, uhvatila sam hroničnu insomniju koja izgleda prati hemoterapiju i odlučila da uzmem pilule za spavanje. Doktorka mi je prepisala Zopiclone, to je hipnotička droga (što znači da stvara san bez uticaja na vaše raspoloženje ili osećaj na bol) i nije adiktivna. Probudila bi se osećajući se i izgledajući  sveže i više nego spremno da se nosim sa dnevnim obavezama, koje su mi pre padale teško. Kada je tretman bio završen skinula sam se sa pilula.
      
       4. Šokirajte receptore ukusa. Nisam izgubila osećaj za ukus, samo da hemo čini hranu čudnim  metalnim ukusom i neukusnom. Moj način oko ovoga je da biram hranu koja me je činila komfornom i podsećala na detinjstvo, kao riblji štapići i pire krompir, ili hranu koja je eksplodirala na mom jeziku, kao đus od limete i kisela voda, i čaj sa čajnim kolačićima.
        
       5. ...Ali pazite na kilažu. Mislile bi da će te bar da izgubite na kilaži, ali prvi put, ja sam dobila par kilograma (oko 7kg) trebalo mi je 12 meseci da ih skinem. Ove godine kada sam imala tretman odlučila sam da probam da li bi blaga vežba zaustavila dobijanje kila u korenu. Počela sam da šetam, onda brzo hodanje ali jako pažljivo oko kraja da bi dostigla do 5km po danu, Nisam dobila na težini; izgubila sam, ali svo vreme me je pratio osećaj energičnosti i zdravlja. Pa nisam ni stala.

       6. Ostani opuštena. Nisam znala puno o refleksologiji ali sam čula da je pomogla drugima u borbi sa neželjenim efektima tretmana. Iskreno, sve što spada u grupu igranja sa mojim stopalima sat vremena mora da ispadne dobro, pa sam i pokušala. Došla sam do toga da imam tretman refleksologije dan pre svake hemoterapije i mogu da tvrdim da je to bio jedan od većih faktora koji mi je pomogao da se nosim tako dobro kao što jesam izasla iz svega toga, mentalno i fizički.

       7. Obgrlite sivu.  Kada je kosa počela ponovo da mi raste, čelično siva na mestima, bela na drugim, odličila sam da NE posegnem za bojom za kosu. Koliko god sam želela da se vratim na sigurnost moje srednje-zlatne-braon-podvučeno sa karamelom boju kose, pomislila sam trebala bih da iskoristim svoju situaciji i pretvorim potencijalno starački izgled u kratku, funki kosu. Da upočetku je bilo par     premišljanja ali srećna sam sa svojim novim stilom i nema korena sećanja da se povežem sa njima - blagostanje.

       8. Čak i obrve? Nažalost moje obrve nisu porasle nazad i takav izgled me je činio kao da me je izbacila voda, i to stalno. Nakon meseci crtanja obrva olovkom, odličila sam se za trajnu šminku.
To je polu-trajna metoda i treba se ponavljati jednom godišnje, ali napravila je ogromnu razliku i mentalno se zahvaljujem na njima svako jutro u ogledalu.
       
       9. Ne dozvolite da vas na poslu nerviraju. Kada imate kancer dojke zadnja stvar koju treba da radite jeste da "izrastete oči na potiljku" na poslu, kao što sam naučila iz svog primera, nisu svi zaposleni puni poverenja. Neki će iskoristiti svaku priliku da vas spuste u najtežem trenutku vašeg života i tada, iako će delovati teško, morate pružiti otpor. Kada sam stala za sebe suprostavivši se svom kolegi, uz to da sam bila prestrašena, učini te snažnijom i doda neki nagon samopouzdanja. 

      10. Ništa nije TOLIKO bitno. Iskustvo kao ovo promeni te iznutra. Ja sam definitivno više u  blagostanju sa sobom sada. Mogu da plačem pred strancima sada i ne osećam sramotu; Mogu da se nosim u teškim situacijama sa mirom. Ali najviše od svega, samo mi je drago da sam i dalje na ovoj planeti i mogu i dalje da volim svoju decu i, ponekad, i učinim ih ponosnim na putovanje na kome smo ipak bili zajedno.


Sharron Morrison i njena knjiga, Čak i obrve? (Even the Ezebrows?) praktični vodić za svakoga ko je dijagnostiran sa rakom . Vodi od prvog srce-lomljivog-otpadaju-bubne-opne realizacije da možda imate izraslinu u vašim grudima, do prve fantastične šolje čaja kada ti se čulo ukusa konačno povrati. dostupna na Amazon.com, i više informacija uključujući i autorkin blog, na www.eventheezebrows.com.
    *Nažalost nije dostupna na Srpskom jeziku.

Orginalan tekst na engleskom jeziku kod naših zastupnika Amoena.
Ortopedija Imaco, Beograd.